Заштита културног наслеђа на Косову и Метохији

Током мартовског погрома 2004. године на Косову и Метохији дошло је до још једног протеривања Срба, уништавања њихове имовине, културних и верских објеката. Уништено је око хиљаду српских кућа, и за само 48 сати запаљени су многе цркве и манастири: црква Богородице Љевишке у Призрену, манастир Девич код Србице, Призренска богословија, Храм Светог Ђорђа, црква Христа Спаса и конак манастира Светих Архангела код Призрена, миниран је манастир Светих Козме и Дамјана у Зочишту.

У јужној Косовској Митровици запаљена је црква Светог Саве, у Приштини црква Светог Николе, у Подујеву је поломљен крст на куполи цркве Светог Андреја Првозваног... У два дана оскрнављено је или потпуно уништено 35 цркава и манастира, а нестало је или оштећено више од 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника КФОР-а и 8.000 УНМИК полицајаца.

О институционалним оквирима заштите српског културног наслеђа на Косову и Метохији-Унеско и српско културно наслеђе на Косову и Метохији: стање и перспектива, говори проф. др Дарко Танасковић, који је био амбасадор Србије при Унеску.

У наставку овонедељне емисије Храм чућемо правника Александра Радовановића, главног правног саветника Епархије рашко-призренске Српске православне цркве, који нам приближава искуство Српске православне цркве у правној заштити српског црквеног наслеђа на Косову и Метохији и ризицима с којима се та заштита може суочити у будућности. Излагања су забележена у САНУ, у оквиру дводневног научног скупа-Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.