среда, 08. јун 2022, 12:05
Филозофија и етика рата
Јован Бабић и Илија Кајтез
Марс, бог рата у старом Риму, приказиван је обично у пратњи страха и бледила, с једне стране, a с друге стране биле су персонификације ратничких врлина - част и храброст. У верским ритуалима у славу бога рата обављани су обреди посвећења оружја и прочишћења ратника. Упоредо са статусом рушитеља и осветника, бог рата је рано стекао и епитет бога напретка.
Рат је тако још у митском добу прибавио двоструку улогу. Многе касније културе и цивилизације на рат су гледале као на племениту делатност која покреће врлине, стваралачке и етичке потенцијале људског друштва. Насупрот томе, јачао је негативан приступ према коме је рат неморалан и неприхватљив као оличење самог зла.
Милитаристи и пацифисти сударили су се и у двадесетом веку, који је рату дао сасвим нову димензију и донео поразно искуство Светског рата. Амбиција савременог доба да оконча или забрани рат претворила се у нешто сасвим супротно. Мењају се форма, етика, па и филозофија рата, али опстаје његова природа која се увек изнова јавља у непрестаним људским сукобима. Томе сведочи почетак овог века, али и последњи дани на истоку Европе. О етици и филозофији рата, тим поводом, за Речено и прећутано говоре професор етике на Филозофском факултету др Јован Бабић и др Илија Кајтез, професор социологије и пуковник у пензији.
Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.
Autor:
Група аутора
Емитује се сваког дана од понедељка до четвртка, од 12:00. [ детаљније ]
Коментари