И после Тита Тито

Игор Ивановић и Предраг Марковић

Тито, некада обожаван и оплакиван, након тога проказан и негиран, данас поново постаје популаран.

То се претвара у мит о једној срећној држави - са пасошима, стандардом и пре свега временом мира.

Кућу цвећа, у којој је Тито сахрањен, сваке године све више људи посећује. Титово име и дело су са распадом Југославије дошли на прву историјску ревизију и многи градови су променили називе улица или тргова. Уклоњени су споменици, институције, префикси у називима градова, портрети у учионицама, називи предузећа. Изгледало је као да је стављена тачка на једно време, на једну епоху, на један мит.

Док процес промена назива улица и тргова који су носили и носе његово име и даље траје и изазива несмањене контроверзе широм бивше Југославије, појављују се бројне праксе сећања у којима Тито поново фигурира у позитивном светлу. Ретро покрет је глобални феномен и тешко је одредити узроке због чега се и како јавља у различитим друштвеним и културним контекстима.

Тито је и даље за неке светиња, за друге важна историјска личност, за треће само носталгично сећање, док је за неке и извор зараде јер продају сувенире с његовим ликом занимљиве туристима.

И после више од четири деценије од смрти, распада земље и многих историјских сазнања, остаје за анализу како се одржава феномен „И после Тита Тито".

Говоре: Игор Ивановић, писац и публицистa, и Предраг Марковић, историчар.

Аутор: Душанка Петровић