Георг Фридрих Хендл - Роделинда

То је седмо оперско остварење великог барокног композитора и у њему је описан живот краљице Ломбардије. Опера је компонована по поруџбини Краљевске музичке академије и премијерно је изведена 13. фебруара 1725. године у Краљевом театру у Лондону. Аутор либрета је Никола Франческо Хаим (1678-1729), у то време познат и као управник позоришта и као виолончелиста, а бавио се и компоновањем. Са Хендлом је као либретиста сарађивао на неколико његових највећих опера, међу којима су и Тамерлан и Јулије Цезар. Либрето за Роделинду је настао по мотивима драме Пертарит, краљ Лангобарда Пјера Корнеја.

Једно од најуспелијих сценских остварења у Хендлово време, Роделинда и данас припада његовим најцењенијим оперским делима. У средишту ове музичке приче је непоколебљива љубав краљице Ломбардије према мужу Бертариду (за кога мисли да је мртав), док јој се удварају политички и емотивни узурпатори. То је захтевна, сложена, напета, али и изузетно модерна драма, чији велики део снаге лежи у привлачности протагониста. Пре свега се издваја реалистичан портрет Роделинде, али су и остали ликови подједнако добро описани и речима и музиком: Гримоалдо притиска Роделинду да браком легитимише његово освајање земље, али је он далеко од зликовца и његово понашање може бити и часно; свргнути Бертаридо (улога првобитно написана за кастрата, а данас је певају контратенори), јесте идеализована, али потпуно уверљива представа оданог и вољеног супруга; његова сестра Едуиђе бори се да пронађе своје место у друштву које се мења. Сви ликови су пажљиво обликовани и вођени веродостојним мотивима и емоцијама које је Хендл мајсторски приказао својом музиком - наизменично суптилном и смелом.

Оркестар ангажован за извођење овог дела је, као и за барокне опере уопште, мали за данашње стандарде. Чини га 40 инструмената, међу којима су и блок-флауте, теорба и чембало. Хендл ствара изузетне ефекте управо оваквим ансамблом, било да је пратња певачима или самосталан. Према драмским конвенцијама опере серије радња се одвија у речитативима уз пратњу чембала, док су виртуозне соло арије примарни начин изражавања емоција. Од Бертаридовог ламента, тј. његове чувене улазне арије (Dove sei, amato bene?), која је данас незаобилазни део контратенорског репертоара, преко сплеткарења приказаног бројним модулацијама између дурских и молских тоналитета у арији Едуиђе (De' miei scherni per far le vendette), до беса Роделинде (Morrai, si; l'empia tua testa), Хендл постиже изванредан степен драме и контраста унутар овог „задатог" оперског оквира који је разбијен у само неколико случајева, посебно у дуету Роделинде и Бертарида (Io t'abbraccio, e piu che morte), којим се завршава други чин. Заљубљени муж и жена, који су наизглед изгубили једно друго заувек, накратко се спајају пре него што морају поново да се раздвоје. Својим силазним ланцем дисонанци и њихових разрешења, музика приказује двоје људи у необичном тренутку који, парадоксално, садржи и испуњење жеља и губитак. Овај дует (коме претходи Гримоалдова експлозивна арија беса и освете ‒ Tuo drudo e mio rivale), сврстава се у врхунце Хендловог стваралаштва.

Редитељ ове продукције Стивен Водсворт радњу опере, која се одвија у престоници северне италијанске краљевине Ломбардије Милану и околини, померио је из раног средњег века у Хендлово време. Представа је у таквој продукцији премијерно изведена у Метрополитену 2004. године, и била је специјално креирана за Рене Флеминг. Обнављана је 2006. и 2011. године, а у најновијој сезони сопран Елза ван ден Хевер, пример врхунске виртуозности и свестраности, улогом племените хероине, краљице Ломбардије, додатно проширује свој репертоар у њујоршкој опери, док је диригент Хари Бикет, велики стручњак за барокну музику. Остале улоге тумаче: Јестин Дејвис, контратенор, као прогнани краљ Ломбардије Бертаридо, мецосопран Саша Кук као његова сестра Едуиђе, и контратенор Ентони Рот Констанцо, краљев најбољи пријатељ Унулфо. Војводу Гримоалда, који је узурпирао престо, тумачи тенор Пол Еплби, док је његов саветник, турински војвода Гарибалдо бас Адам Плахетка.

Опера има три чина и две паузе, током којих ћете моћи да чујете разговоре са протагонистима и најаву наредног преноса, а сазнаћете и нешто више о историјату извођења Хендлових опера и поновном оживљавању интересовања за ова дела у XX веку.

Уреднице преноса су Маја Чоловић Васић и Горица Пилиповић.