Дан државности Републике Србије

Овај датум, 15. фебруар, један је од најбитнијих у политичком, културном и историјском календару Србије. Поред тога што је Дан државности, то је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције (односно Првог српског устанка). Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут. Потом је Скупштина Србије 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности.

Много је дана државности било у новијој историји, у држави која се стално смањивала, мењала границе, политичко уређење али и историју и празнике.

А државни празници су огледало једне земље. Утичу на снажење поштовања према држави и изградњу свести и идентитета. Овај празник у себи садржи две битне компоненте српског народа и његове државе - ослободилачку и слободарску, спајајући те две традиције у једну. Ослободилачку да не трпи туђинску власт, а слободарску када има и сопствену власт у рукама, народ наставља да се бори за своју политичку слободу, демократију, а против ауторитета вође и свих врста ауторитарности и самовоље. Србија данас, на дан своје државности, понавља оно што је у историји већ имала. Поново се бори за целовитост територије, за Устав, за правду, за слободу, за независност.

О историјском ревизионизму, злоупотреби историјске науке, прилагођавању прошлости савременим политичким потребама, о употреби историје у спровођењу меке моћи говоре: др Зоран Милошевић, научни саветник у Институту за политичке студије, и Раде Јанковић, правник и публициста.

Аутор: Душанка Петровић