В. А. Моцарт – Фигарова женидба - Директан пренос из Њујорка

Опера је први пут изведена 1. маја 1786. године у Бургтеатру у Бечу. Успех који је том приликом остварила прерастао је у тријумф касније те године, када је представљена публици у Прагу, граду у коме је аустријски композитор био изузетно цењен. Сведочи о томе један напис у прашким новинама, објављен убрзо након његове смрти: „Моцарт је изгледа писао за овдашње људе. Његова музика нигде није боље схваћена него у Прагу и чак је и у сеоским срединама омиљена." И сâм Моцарт 1787. године из Прага пише пријатељу да се у том граду „не прича ни о чему другом осим о Фигару и да се не пева и не звиждуће ништа друго осим мелодија из Фигара."

Једно од Моцартових најуспелијих остварења и уопште један од најсјајнијих драгуља у целокупном светском оперском репертоару - Фигарова жендиба је опера буфо, тј. комична опера у четири чина. Писана је на либрето Лоренца да Понтеа, базираном на познатом Бомаршеовом комаду, што је у то време представљало храбар потез двојице уметника. Наиме, ова драма, предмет жестоких контроверзи, била је забрањена на сценама широм Немачке и Аустрије због онога што се сматрало да представља непоштовање аристократије. Да Понте је уверио цара Јозефа II да ће ублажити увредљиве пасусе и, под тим условима, добио је „зелено светло" да настави са својим либретом.

Резултат је прерастао у дубоку људску трагикомедију, истовремено урнебесну и срцепарајућу. У центру радње је собар Грофа Алмавиве - Фигаро, који жели да озваничи своју љубав са Сузаном, грофичином собарицом. Њихов циљ је миран и срећан живот, али главна препрека у остваривању тог сна је Гроф, који запоставља своју лепу супругу, грофицу Розину, и по сваку цену жели да освоји Сузану. Ту су, такође, и финансијски проблеми које Фигаро има. Како би вратио дуг старој богатој племкињи Марчелини, можда ће морати њом и да се ожени. Али, Фигаро не одустаје од својих снова, и у тој борби против моћнијих од себе, он се ослања на своје најјаче карте и (заправо) једино што има - интелигенцију, лукавост и сналажљивост. То су, такође, и главне вештине његове изабранице, те њих двоје, кроз низ неочекиваних обрта, урнебесних ситуација, али и тренутака праве драме, успевају да надмудре Алмавиву, који поражен мора да потражи опроштај од грофице. Овој мешавини је додата и живописна споредна глумачка екипа, на челу са заљубљеним адолесцентним пажом Керубином, тзв. женском улогом у панталонама

И мада су Моцарт и Да Понте у Фигаровој женидби из компликоване Бомарешове приче сачували тек основни љубавни заплет и смањили број ликова на сцени, крајњи резултат је био далеко од шаблонизованих остварења каква су тада била уобичајена у италијанским операма. У овој духовитој, али снажној причи о љубави, издаји и праштању, сви ликови - коликогод међусобно различити - говоре посредством Мозартове музике језиком по коме их непогрешиво распознајемо, а сва осећања и све страсти доживљавамо као крајње истинита и искрена. Опера је величанствени пример Моцартових раскошних и многоструких талената који обједињује генијалност комичара, невероватну спретност у компоновању сложених ансамбала и вештину обликовања карактера кроз различите звучне профиле. Ипак, идеја лукавства, интриге или сплетке у основи је Фигарове женидбе, а Моцарт свакако није био невешт када је у питању проналажење начина да се музиком истакну најразличитија психолошка стања.

Прича је сачувала доста Бомаршеовог духа. Она је животна и сасвим реална, сатирични делови су очувани, нарочито у Фигаровим аријама, а надмоћ народа над властелом је више него јасно видљива. Од тренутног успеха оствареног на премијери, до данас, ова опера коју је на италијанском језику писао аустријски музичар, по комаду француског писца чија се радња одвија у Шпанији, својом искричавом увертиром, бриљантно израђеним аријама, живахним и сложеним ансамбл-сценама освојила је срца свих који су је икада слушали.

У вечерашњем директном преносу из Метрополитена Рајан Макини тумачи Фигара, док је Луси Кроу његова изабраница Сузана. Кристијан Герхахер је Гроф Алмавива, Голда Шулц Грофица, а Изабел Леонард се појављује у улози Керубина. Диригент је Данијеле Рустиони.

Уреднице преноса су Горица Пилиповић и Маја Чоловић Васић.