Црква у јавној сфери

Зоран Деврња и Далибор Ђукић

У устанучкој Србији почетком 19. века из Kарађорђеве канцеларије, неком приликом, одаслат је указ да се „попови и калуђери у мирска и војена дела не мешају". У преводу, да се црква не меша у војна и државна питања. Било је потом случајева да се без њих ништа није могло отпочети ни предузети па опет ситуација када су кнежеви доносили законе и преузимали сву власт над „црквеним пословима".

Модерна Србија прихватила је европски, секуларни принцип у регулисању односа државе и цркве. Међутим и секуларизација друштва више је задат него дат модел. У нашим условима то подразумева нужни и активни дијалог државе и цркве, њихових институција и елита.

Процене да се дешава клерикализација друштва или да држава управља црквом само су израз динамике тог дијалога. Све скупа отвара питање где је линија раздвајања а где место сусрета државе и цркве. О томе за Речено и прећутано говоре професор Зоран Деврња са Богословског и доцент Далибор Ђукић са Правног факултета.

Аутор емисије је Радован Пантовић.

Насловна фотографија: Патријарх српски Порфирије и председник Србије Александар Вучић