Читај ми!

Милица С. Богдановић: прва жена доктор историје код нас

Гошћа Ризнице проф. др Ивана Спасовић, историчарка Архива САНУ

У овонедељној Ризници говоримо о једној изузетној, заборављеној жени наше културе, историчарки Милици С. Богдановић (1882-1978) првој девојци која је 1907. докторирала на Свеучилишту у Загребу. Први доктор историје код нас Милица С. Богдановић је имала дуг, садржајан и значајним делом и радом испуњен живот.

Рођена је 1882. године у Линцу, где је њен отац, Симеон Синиша Богдановић, српски официр Војне границе, тада службовао. Убрзо прелазе у Загреб, где унука српског свештеника одраста. Уписује Филозофски факултет, историју и постаје прва жена која је докторирала. На почетку се бавила римском историјом, тако да 1908. излази њена прва књига која се бави царом Јулијаном Апостатом и његовим односом према хришћанству. Ради као професор гимназије и више школе. Први светски рат проводи у Женеви. После рата наставља професуру у Првој женској реалној гимназији и Вишој педагошкој школи у Загребу, а у, међувремену, била је професор и у Бања Луци. Друштвено стално ангажована, а као научница, учествује на многим међународним скуповима. Говорила је немачки, француски, енглески, руски, грчки и латински језик. На почетку Другог светског рата, као Српкиња, приморана је да се пресели у Србију, а ускоро је, 1942. године пензионисана као професор гимназије у Панчеву. После рата, у патриијаршијско-митрополитском архиву, у Сремским Kарловцима трага за прошлошћу 18. века. „Грађу за историју Београда 1717-1739" објављује 1958. године.

Увек очарана руском књижевношћу, преводила је Чехова, Толстоја и друге руске писце. Писала је поезију, а њене песме су објављиване у тадашњим, југословенским часописима, где се потписивала као Ирина Симеонова. Још док је живела у Загребу, њена љубав према Русији је овенчана књигом „Лав Толстој" (1928). Написала је биографију свога оца Симеона Синише Богдановића, официра и вишеструко надареног човека, а тај, необјављени, рукопис се чува у Архиву Матице српске. Други, необјављени рукопис, је у Архиву САНУ - Тешки, драги пут, псхолошко, филозофски огледи на 400 рукописних страна. За живота, до смрти, а поживела је 91 годину, Милица С. Богдановић, једнако је била посвећена друштвеном, књижевном и историјском раду. Највећи део њене заоставштине је у Архиву САНУ. Упокојила се у Београду 1978. године, али је, по сопственој жељи, сахрањена на загребачком гробљу Мирогој, поред својих родитеља.

О животу и делу Милице С. Богдановић (1882, Линц-1978, Београд) прве жене доктора историје код нас, првој девојци која је 1907. године докторирала на Свеучилишту у Загребу, говори проф. др Ивана Спасовић, историчарка Архива САНУ.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.

Ризница Ризница

Autor:
Душанка Зековић

Емисија се бави културном баштином (антропологија, етнологија, етномузикологија, историја уметности, музеологија, археологија, језик, књижевност, митологија, конзервација, рестаурација...). [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње