Тоска Ђакома Пучинија

Нову сезону директних преноса из Метрополитен опере у Њујорку почињемо вечерас једном од најпопуларнијих и најизвођенијих опера - то је Тоска Ђакома Пучинија. За настанак овог дела везана је анегдота по којој је Пучини 1895. године гледао Сару Бернар у истоименом комаду, те је упркос непознавању француског језика био толико импресиониран њеном глумом да је решио да компонује оперу засновану на тој драми. Заправо, и раније су му предложили ту тему, дошло је до неких неспоразума и напуштања пројекта, али када је видео велику француску глумицу Пучини није могао да одоли.

Ова мелодрама са снажном политичком потком, одвија се у доба Наполеонових ратова, који су донели промену режима на Апенинском полуострву. Главни ликови су сликар Марио Каварадоси, који је у љубави са певачицом Флоријом Тоском. Њихову срећу осујећује шеф полиције, барон Скарпија јер жели Тоску за себе. На крају, Каварадоси је на превару убијен, а за њим у смрт одлази и Тоска. Занимљиво је да је међу либретистима било разних идеја о завршетку ‒  текст су, наиме, за Пучинија уобличили Луиђи Илика и Ђузепе Ђакоза на основу драме Викторијана Сардуа, који је и сâм интервенисао предлажући да се Тоска на крају баци у Тибар. Илика је са своје стране замислио уобичајену оперску сцену лудила, али се Сарду томе жестоко успротивио. И Пучини се уплитао у писање либрета чинећи ситуацију још компликованијом. У сваком случају, композитор је оперу засновао на три главна лика чији су портрети снажно осликани. Барона Скарпију, на пример, Пучини боји грубим хармонијама и декламацијом, приказујући га као моћника, садисту и калкулантског развратника који чак и мртав односи победу. Насупрот њему, ту је Каварадоси, уметник племенитих побуда, чији је парт лирски са прелепим аријама и дуетима. И док су ови мушки ликови прилично дводимензионални, како је то уобичајено у операма, лик главне јунакиње је животан и пластичан. У I чину Тоска је љубоморна жена која воли да флертује, у II је борбена, испуњена мржњом, а у III пуна љубави и коначно очајања.

Опера је позната по двема изузетним аријама: Тоскиној Vissi d`arte - Живела сам од уметности и Каварадосијевој Е lucevan le stelle ‒ Сијале су звезде, које и данас спадају међу најпознатије Пучинијеве мелодије. Опера је и највише вагнеријанска од свих Пучинијевих партитура с обзиром на то да има неколико лајтмотива који су везани за одређени предмет, особу или идеју. Она је и необично узбудљива, пошто је Пучини у име веристичке идеологије у њој згуснуто експонирао готово све препознатљиве драмске елементе овог правца - љубомору, еротску пожуду, мучење, покушај силовања, убиство, погубљење, самоубиство.

У директном преносу из Метрополитена моћи ћете да слушате ансамбл који предводе Сондра Радвановски у насловној улози, Брајан Џед као Каварадоси и Георг Гагнидзе као Скарпија. Дириговаће Јаник Незе-Сеген. У паузама можете слушати разговоре са протагонистима и најаву наредног преноса, а уреднице су Маја Чоловић Васић и Горица Пилиповић.