недеља, 28. нов 2021, 14:00
Сумрак средњег века на Балкану
Гости Ризнице проф. др Влада Станковић, шеф Катедре и Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и проф. др Драгољуб Марјановић са истоимене Катедре и Семинара.
Година 1371. представља једну од прекретничких на просторима Балкана. Хронолошки гледано, те 1371, прво умире бугарски цар Јован Александар, који је владао 40 година, савременик краља и цара Душана, брат царице Јелене, потом, дешава се судбоносна битка код Черномена на реци Марици, а, затим, и смрт цара Уроша, што представља нестанак главне гране лозе Немањића.
Шта је уследило после и које су последице? За Византинце, Србе, Бугаре долази неизвесно време у коме турско племе Османлија полако почиње да продире да Балканско полуострво и угрожавају, и у деценијама 14. века, и пре Маричке битке, оно што је остало од моћног царства Византије. У другој половини 14. века освајају се поједини градови на Балкану и полако Османлије улазе у дубину ове територије. Када говоримо о Србији, изненадна смрт цара Душана, доводи до брзог распада његовог великог царства.
Гости овонедељне емисије Ризница су проф. др Влада Станковић, шеф Катедре и Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Драгољуб Марјановић, ванредни професор поменуте Катедре и Семинара. Наша теме-Сумрак средњег века на Балкану 1371. Године када умире бугарски цар Јован Александар, дешава се за Србе погубна Маричка битка, умире српски цар Стефан Урош V. Под истим називом, одржана је и међународна конференција у организацији Катедре и Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Центра за изучавање средњег века, при Одељењу за историју Бугарске академије наука.
Аутор и водитељ Душанка Зековић.
Коментари