Сто година од оснивања Руске православне заграничне цркве у Сремским Карловцима

„Српска богословска и историјска наука се на првом месту уобичајено бавила руским избеглицама свештеничког звања који су припадали монаштву, јер је њихов живот изблиза повезанији са унутрашњом мисијом цркве. Обично се сматра да су руске избеглице побољшале духовни живот и ниво црквености у српској средини. Личне судбине мирских свештеника из Руске цркве који су продужили црквену мисију и делатност у српској средини мање су познате и проучаване. На првом месту, то је зависило од слабе доступности архивске документације црквеног порекла. До дана данашњег нису спровођена детаљнија истраживања о броју руских свештеника који су после 1920. године почели да служе у Српској православној цркви, као да не постоје тачна сведочанства о тој тематици. Познато је да су руске свештенике избеглице примали они српски епископи који су били са Руском црквом и културом, који су се академски обликовали у руским богословским школама, припадали групи отворених русофила или, чак, политички стремили Русији. Таква је ситуација била у епархијама Српске православне цркве, као што су Жичка и Нишка епархија и Архиепископија београдско-карловачка." (Др Радован Пилиповић).

У овонедељној Ризници гост је др Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве, а наша данашња тема је - Столеће руске емиграције и 100 година од стварања Руске православне заграничне цркве у Сремским Карловцима, новембра 1921 године. Поводом овог јубилеја у Београду и Сремским Карловцима, од 23 до 24 новембра, одржаће се Међународна научна конференција у организацији Архива Српске православне цркве у сарадњи са ROCOR STUDIES - Института за историјске студије Руске заграничне цркве из Њујорка, који води ђакон др Андреј Псарев, професор црквене историје из Џорданвилске семинарије. Конференција ће окупити 23 експерта из области руске црквене историје.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.