Овидијеве „Метаморфозе” у музици

Петнаест векова након Овидијеве смрти, приповести из „Метаморфоза" преплавиле су уметничка дела - од сликарства, до позоришта и музике.
Прва опера у историји музике ‒ „Еуридика" Јакопа Перија ‒ за основу либрета ослонила се на антички мит обрађен у „Метаморфозама". Кроз читаву ренесансу и барок, низ музичких дела, најразличитијих жанрова, наставља се у бескрај - од опера, симфонија, до виолинских соната.
Тајна за овако велики инспиративни потенцијал крије се, наравно, у самом Овидијевом епу. „Метаморфозе" су у својој конструкцији изузетне колико су и мајсторске у развијању драмске радње и грађењу узбудљиве нарације. У 15 књига и 12 000 стихова у хексаметру, Овидије нас води од стварања Земље до деификације Јулија Цезара, укључујући у причу око 260 античких митова. Љубав, пожуда, херојство и страх, као и сви видови девијантних односа божанстава, све то је део узбудљиве мешавине митова у „Метаморфозама". Као што је Овидије приметио у 15. књизи „Метаморфоза": „Omnia mutantur, nihil interit" / „Све се мења, ништа не нестаје". Као извор инспирације композитора, његов опис промене остао је популаран до данашњих дана.
Време музике посветили смо делима у којима су се композитори различитих епоха ослонили на Овидијев еп: осим опере Јакопа Перија, представићемо и дела Жан-Батисте Лилија, Марк-Антоана Шарпантјеа, Кристофа Вилибалда Глука, Карла Дитерса фон Дитерсдорфа, Волфганга Амадеуса Моцарта, Карола Шимановског и Жака Офенбаха.

Аутор емисије је Ивана Комадина.