Однос психопатологије и стваралаштва

Још се у античкој Грчкој разматрала идеја о вези између уметничког стварања, пијанства, лудила и психичког заноса.

Аристотел је истицао да нема генија без примесе лудила, док је Платон писао о продуктивном стваралачком лудилу као о савршено нормалном процесу надахнућа. Италијански психијатар Чезаре Ломброзо у свом делу „Геније и лудило" изнова je популарисао ово питање. Према прошлогодишњим подацима Британског журнала психологије, особе које се баве креативним занимањима имају 90 посто већу шансу да им се дијагностификује шизофренија од оних који се баве пословима који се не ослањају на креативност. Такође, имају 62 посто већу шансу да оболе од биполарног поремећаја, а 39 посто су склонији депресији.

Поред тога што оваква врста статистике не решава вековно питање односа између поремећаја духа и културног стваралаштва, она и занемарује увиде да управо психички фактори могу бити озбиљна препрека креативности.

Гост данашњег Контрапункта психијатар и психоаналитички терапеут Љубомир Ерић говориће о психоаналитичком схватању уметничке имагинације, са посебним освртом на ликовни израз психички оболелих.

Чућемо и на који начин проблематику несвесног, меланхолије, политике лудила и слободе појединца сагледава председница Словеначког друштва за лакановску психоанализу Нина Крајник.

Емисију уређује и води Александар Дробац.