Двадесет шест година од страдања српског народа у акцији „Олуја"

Војно-полицијска операција „Олуја" почела је ујутро у пет часова, 4. августа 1995. артиљеријским нападом на више тачака у секторима Југ и Север, који су тада били под контролом Уједињених нација. Акција је трајала 84 сата и званично је окончана 7. августа, у 18 сати. Према подацима из књиге „Војна операција Олуја и после - извештај", објављене пре тачно две деценије, хрватска војска се за операцију „Олуја" припремала пуне две године, а у разради планова је активно учествовала и америчка војно-консултантска организација МПРИ, која окупља пензионисане америчке генерале. У самом извођењу операције учествовала је и авијација НАТО, која је због наводне „сигурности снага УН", најпре бомбардовала 3. августа српске радарске системе на личкој Пљешевици, а затим и наводне ракетне системе у близини Книна. Спровођењем агресије на територију тадашње Републике Српске Крајине извршен је погром над 250.000 крајишких Срба, који су протерани са својих вековних огњишта. Док се у Хрватској „Олуја" слави као Дан победе и домовинске захвалности, у Србији се овај датум обележава као Дан сећања на страдале и прогнане Србе.

На који начин различите интерпретације војно-полицијске акције „Олуја", а самим тим и знатно другачије схватање историје грађанских ратова деведесетих година 20. века, доприносе наративу о помирењу и добросуседским односима.

О тој врсти проблематике у данашњем Контрапункту разговарамо са Савом Штрбцем председником Документационо-информативног центра „Веритас" и историчарем Предрагом Марковићем.

Емисију припрема и води Александар Дробац