Бојан Муждека

Ретки су случајеви да избором дела двоје уметника скрене пажња на културну климу једног географског подручја у једном историјском тренутку. Изложба „Директна уметност, искуство Ист Вилиџа" на надасве занимљив начин прича причу о једном делу Њујорка у коме су у једном тренутку боравили и стварали значајни уметници а када је уметност могла да се доживи на возовима, станицама, доковима, на улици, у било ком делу тог кварта, чиме је уметност постала јавна, а не елитистичка, директна и без мистификације.

Главне карактеристике ове сцене можемо препознати у терминима слободе и заједништва, на чијем темељу је изграђен дух времена карактеристичан за Ист Вилиџ, када су уметност и живот били нераскидиво повезани. Реч је у суштини о специфичној креативној средини коју одликује отвореност ка успостављању нових уметничких пракси. У периоду од непуне две године у Вилиџу је отворенo преко двеста комерцијалних и некомерцијалних простора, клубова и перформанс центара, најбројније су биле галерије које су излагале уметнике из Вилиџа и продавале њихове радове колекционарима из осталих делова Америке, Европе и Јапана. Средином осамдесетих, с берзанским падом Вол Стрита и несигурном Регановом економијом, као и са галопирајућом епидемијом СИДЕ у овом делу света, постало је све теже размишљати о уметности, тако да се тренутак Вилиџа угасио.

Идеје на којима је почивала стваралачка енергија Ист Вилиџа београдској публици ауторским концептом приближио је Бојан Муждека кроз одабрана дела Весне Голубовић и Зорана Гребенаровића. Иако је њихова поетика конституисана око Византијске естетике, оба аутора теже успостављању реда у слици како би се створио оквир за исказивање слободе духа, чиме се приближавају том стваралачком миљеу Ист Вилиџа с почетка осамдесетих година.

Гост емисије биће Бојан Муждека.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.