О роману „Омама" Слободана Владушића и сећање на песника Ивана В. Лалића

У Гутенберговом одговору говоримо о новом роману „Омама" Слободана Владушића и сећамо се великог песника Ивана В. Лалића.

Роман „Омама" Слободана Владушића кроз слику Берлина из 1928. развија тему мегалополиса и свега што уз њега иде: људску отуђеност, огромну усамљеност, празнину, „ужасно људско робовање новцу", како је то негде рекао Црњански, један од два главна јунака овог исторјиског трилера. Милош Црњански и Милош Веруловић трагају за несталим суграђанином у Немачкој, а крими заплет пружа замајац да се дочара дух времена, болест појединца и друштва, али и да се литерарно оживи величина писца какав је Црњански.

О подстицајима да напише овај роман, вези са претходним делима, карактеризацији „јунака нашег доба", Црњанском као човеку који је ишао испред свог времена, као и другим темама, за Гутенбергов одговор говори писац Слободан Владушић.

Иван В. Лалић, један од најзначајнијих песника друге половине 20. века, данас је веом жив песник, што показује велико интересовање читалаца и тумача за његово дело. Деведесет година од његовог рођења и двадесет пет од смрти био је повод да у Удружењу књижевника Србије песникови пријатељи, сарадници и тумачи, професори Александар Јовановић и Радивоје Микић, песник Милосав Тешић и др Светлана Шеатовић, говоре о његовом животу и значају који је оставио у књижевности. Публика је имала прилике да чује и мање познате појединости из Лалићеве биографије, а све смо то забележили за наше слушаоце.

Уређује и води Соња Миловановић.