Српска средњовековна владарска и властеоска одећа

„Старо српско сликарство највећи је и најзначајнији извор за проучавање костима у земљама византијског културног круга, узимајући у обзир његову сачуваност. Светозар Радојчић упозорио је да појаве у костиму и инсигнијама треба сагледавати и појединачно, јер аналогије нису увек успешне и довољне. - Тих година мислио сам о средњовековном портрету оптерећен ученостима Ернста Персија Шрама, Андрије Алфелдија и Николе Окуњева... У српској средњовековној уметности очувано је седам стотина и осамдесет приказа савременика. Појединачних портрета сачувано је три стотине и осамдесет фигура. У лозама Немањића приказано је осамдесет, док је на групним композицијама триста двадесет особа. На ктиторским композицијама је подцртана портретна, индивидуална и лична димензија особе, док је на композицијама слика двора и цркве, средњовековног амбијента, тачног степеновања приказаних личности." (Из монографије Бојана Поповића „Српска средњовековна владарска и властеоска одећа")

Гост овонедељне Ризнице је историчар уметности др Бојан Поповић, аутор обимне монографије „Српска средњовековна владарска и властеоска одећа". Издавач је Музеј српске православне цркве (2020) и на 547 стране, у богато илустрованом издању фотографијама, цртежима и дигиталним реконструкцијама фрескосликарства приказана је историја средњовековног одевања.

У данашњој емисији говоримо шта је одлика средњовековног костима, посебности српског одевања, културним прожимањима са другим просторима и народима, о владарским одорама, одежди властеле, изгледу двора, додацима одећи, као што су капе, штапови, накит, о мушком и женском костиму, и до којих промена долази од времена Немањића, преко Моравске Србије Лазаревића, до Бранковића.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.