недеља, 28. феб 2021, 14:00
Света Гора космајска од краља Драгутина до деспота Стефана Лазаревића
Гошћа је историчарка уметности др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу
"Изграђен у периоду владавине деспота Стефана Лазаревића (1402-1427) манастир Павловци се налази на југоисточној падини Космаја, у атару села Кораћица, 7 км северозападно од Младеновца. Постојање манастира или „града"на „светој планини" у близини Београда има особиту улогу у процесу „мапирања, уношења и проношења-путовања светости кроз Деспотовину, описивања периметра, сакрализованог, заштићеног простора".
Манатир Павловац изграђен је на платоу изнад Тихановачког потока на месту римске некрополе што је неретко био случај у византијском градитељству. Локација манастира на Космају није од малог значаја.
Сагледано у оквирима средњовековних али и савремених траса путева, манастир Павловци представља битну сакралну тачку Централне Србије, а у питању је истовремено траса пута Београд-Космај-Рудник-Жича-Ибарска долина. Тај исти пут се рачвао у два правца и то један према Пећи и Призрену, а друга према Приштини и Новом Брду. Први податак у историјским изворима првог реда представља писмо које је деспот Стефан Лазаревић упутио Дубровачкој републици 21. новембра 1425. године" (Из монографије Јасмине С. Ћирић-Манастир Павловац: необјављена архивска грађа)
У овонедељној Ризници гошћа је историчарка уметности др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу са којом разговарамо о Светој Гори космајској, од краља Драгутина до деспота Стефана Лазаревића.
Аутор и водитељ Душанка Зековић.
Коментари