Славољуб Цаја Радојчић и Саво Поповић

Као трећем добитнику награде „Стојан Ћелић" Музеј Zepter, који и додељује признање, објавио је монографију Славољубу Цаји Радојчићу из пера историчара уметности др Иване Симеоновић Ћелић и Саве Поповића. Награда „Стојан Ћелић - уметник, теоретичар и критичар, академик" установљена је с циљем да се допринесе ваљаној историзацији опуса појединих уметника а који према мишљењу жирија нису адекватно валоризовани. Први добитник за 2016. годину је сликар Богољуб Боба Јовановић; други (за 2018. годину) скулптор Милија Нешић, а трећи, за 2020. је Славољуб Цаја Радојчић.

Славољуб Радојчић се на нашој сцени појавио средином шездесетих година XX века, као представник модернистичке скулптуре, али за разлику од тадашњих доминантних великих и хероизмом подстакнутих скулптура, он се представио као скулптор малих, скоро интимних „фигура" једног потпуно измаштаног света, карикатуралне копије овог нашег.

Спојем јасног знака, препознатљивог или асоцијативног и апстрактног, он је створио и визуелни паноптикум репрезентација, и маневарски простор за исказивање свог погледа на свет око себе и стратегијски оквир сложених наративних исказа, чији дијапазон иде од анегдоте до сатире, па до афоризма. Јер Радојчићево посматрање света засновано је на проницљивом посматрању и ироничном, а често и циничном интерпретирању. Иза сваке његове скулптуре стоји наратив који може да буде тек анегдотски, попут афоризма, али и читава прича са свим одликама сатире. Посматрати Радојчићеве радове је као гледање на свет преко кривог огледала - смејете се јер је истина добила само мало, тако потребно, закривљење.

Славољуб Радојчић је рођен у Београду 1942. године, дипломирао је 1965. на Академији (данас Факултету) ликовних уметности, на Вајарском одсеку код професора Миодрага Мише Поповића. Године 1971. долази на Академију где је до 2007. прешао пут од асистента до редовног професора за предмет „Цртање и вајање".

Гости емисије биће Славољуб Цаја Радојчић и Саво Поповић.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.