Лидија Мереник

Циклус слика (38 радова великог формата) познат под именом „Шидске купачице" или „Купачице", а најчешће као „Шидијанке", Сава Шумановић (1892‒1942) је насликао у зрелој уметничкој фази, после повратка у Шид, где је остао до трагичног краја живота.

Овај циклус актова у природи дуго времена је код теоретичара и критичара перцептован као уметников најслабији, пре свега због декоративности и репетитивности израза, па често није ни разматран у „озбиљним" анализама Савиног опуса. Предност је давана пејзажима околине Шида из истог периода, који су га представљали као зрелог сликара с фантастичним осећањем за бојене површине.

Ствари се из основа мењају новијим истраживањима, крајем деведесетих година, и то пре свега погледима и ставовима Јеше Денегрија и Љубице Миљковић. Књига „Сава Шумановић ‒ Шидијанке, велика синтеза и откривање нове стварности" др Лидије Мереник прва је научна студија која на свеобухватан и компарирајући начин сагледава овај Шумановићев циклус.

Користећи методологију савремене историје уметности, кроз анализу комплетног Шумановићевог стваралаштва, његов однос према стварности, телу и акту, а имајући у виду и његово ментално стање, Лидија Мереник је указала и показала да „Шидијанке" никако нису његов најслабији циклус, „декоративни панои", нити су „последица психозе", већ представљају једну нову фазу истраживања у којој је уметник синтетизовао оне елементе којима се бавио током целокупног стваралаштва, у оквирима другачијег односа према стварности.

Занимљиво је да Сава Шумановић по повратку у родни Шид није могао пет година, у тако малој средини, да нађе моделе за актове и тек када је извесна Беба, певачица у локалној кафани пристала да му позира, он је на брзину начинио мноштво скица на основу којих је извео целокупни циклус.

Гошћа емисије биће др Лидија Мереник, професорка на Одељењу историје уметности Филозофског факултета у Београду.

Уредник и водитељ: Сава Ристовић