Музика за кото

У јапанској музици цитра кото се користи већ више од 12 векова, као солистички инструмент и инструмент у дворском ансамблу гагаку.

Из још увек магловитих разлога, највероватније због поузданог чувања дворских тајни, релативно рано у својој историји, кото је постао инструмент на коме искључиво могу да свирају слепи мушкарци. Тек крајем 19. века, та пракса је почела да ишчезава, да би у 20. веку овај инструмент могле да свирају и жене.

Као један од звучних симбола Јапана, кото је вековима био инспирација за многе ауторе из ове земље. У вечерашњим Висинама слушаћемо три композиције за овај инструмент, различитог времена настанка. У интерпретацији Нане Јошимуре чућемо „Хачидан" Јацухашија Кенђа, аутора из 17. века, „Сеото" Мијагија Мичија из 1952. и „Мојуру" Такашија Јошимацуа, насталу 1990. године.

Аутор емисије је Ивана Комадина.