Дохалкидонске, савремене хришћанске монофизитске цркве

Дохалкидонске, односно савремене монофизитске цркве су оне које нису признале одлуке Четвртог васељенског сабора, одржаног у Халкидону 451. године. Реч је о националним црквама које су се нашле ван граница Византије, којима су монофизитски споови на Истоку допринели да се и политички одвоје од Византије и њене верске политике. Ове цркве су се одвојиле од васељенске Цркве крајем V и у првој половини VI века. Савремене дохалкидонске цркве су : Коптска црква, Етиопска црква, Јерменска црква и Сиријско-јаковитска црква. Ове цркве немају литургијско и светотајинско општење, заједништво са православном Црквом зато што они не признају Четврти и остале Васељенске саборе, а поштују јеретика Диоскора, који је осуђен у Халкидону, као светитеља. Осим тога, имају доста обредних, литургијских и догматских разлика, преко којих се, за сада, не може прећи ако би се желело црквено јединство Православне и дохалкидонских цркава.

Гости овонедељног Храма су Биљана Шахримањан-Обрадовић, председница и оснивач Јерменске националне заједнице у Србији и Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве у Београду. Говоримо о разликама у учењима Дохалкидонских савремених цркава и Православне цркве, са акцентом на Јерменску цркву. Корени хришћанства у Јерменији су веома стари. Јермени себе сматрају за стари библијски народ, а у старозаветном казивању о великом потопу и спасавању патријарха Ноја и његове породице каже се да се Нојева барка зауставила на планини Арарату у Јерменији. Своју држву Јермени су имали у VI веку пре Христа, а народ су који је први (око 301.године) хришћанство прогласио државном религијом.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.