недеља, 01. нов 2020, 10:00
Завршница Бетовенове годишњице
На крају 2020, у којој је музички свет обележио 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена, циклус емисија Како слушати музику одговориће на питање како слушати његове симфоније.
Уредница Горица Пилиповић посветиће овај двомесечни циклус једном од најпознатијих корпуса дела у историји музике, дела које многи аналитичари сматрају врхунцем тог жанра.
Такође, не постоји већи корпус дела са значајнијим утицајем на потоње генерације. Нема композитора после Бетовена који се у свом симфонијском раду није на њега позивао, или бар односио према том велико идеалу. Популарно се каже, на пример, да је Брамсова I симфонија заправо Бетовенова X, док су се Јан Сибелијус и Густав Малер чак век касније такође освртали на оно што је радио Бетовен. А он је дозволио себи и да прошири границе жанра уводећи људски глас, наравно у својој IX симфонији, постављајући основе на којима ће за Малера вокално-инструментални звук бити најприроднији израз једне симфоније.
Фасцинантан је тај Бетовенов пут у оквирима овог жанра. Мора се признати да је његова Прва симфонија мање изразита од многих његових раних композиција, као што по префињености не може да се мери са ремек-делима Хајдна и Моцарта. Обично се каже да је разлог томе што је Бетовен опрезно приступио компоновању свог првенца, само се повремено приближавајући свом особеном стилу карактеристичном за опус 1 и наредна дела. Али овакво мишљење не одговара истини, поготову кад се присетимо свега што знамо о Бетовену у његовој младости.
Autor:
Зорица Премате, Горица Пилиповић и Бојана Жижић
Шта чујемо? Шта слушамо? Како слушамо? Шта уочавамо, а шта пропуштамо? На које елементе се ослонити? На ова и низ других питања покушава да одговори емисија Како слушати музику. [ детаљније ]
Коментари