Слово за око

Олгица Стефановић и Миодраг Којић

Српска ћирилица је одмор за очи, установио је својом докторском дисертацијом пре скоро једног века немачки офталмолог Вернер Вебер. Сигурно су лепота и изражајност ћириличног писма томе допринели, aли иако српска азбука јесте изузетак и сасвим сигурно најсавршеније писмо на свету, ми га ипак недовољно користимо мада одавно имамо ћириличне тастатуре. Зашто се одричемо најпростијег писма на свету, зашто су имена српских фирми исписана латиницом, зашто нам на том писму достављају рачуне, зашто тиме некажњено крше Устав и зашто се свако помињање ћирилице и даље тумачи као српски национализам, колику унутрашњу лепоту и уметнички потенцијал крију облици ћириличних слова и шта ће се десити уколико српско дело штампано на латиници добије Нобелову награду, данас питамо Олгицу Стефановић, графичког дизајнера, сликара и иконописца, и Миодрага Којића, потпредседника Српског удружења ћирилица.

Аутор емисије: Дијана Ивановић