Принц Ђорђе Карађорђевић

Ђорђе Карађорђевић (Цетиње, 8. септембар 1887 - Београд, 17. октобар 1972 ) био је први син краља Петра I и Зорке, ћерке црногорског краља Николе I. Рођен на Цетињу где је породица краља Петра живела у периоду од 1883-1894, у политичком избеглиштву, а прерана Зоркина смрт одводи их у Женеву, где су провели следеће четири године. Принц Ђорђе је ишао у војну школу у царској Русији, Кадетски корпус цара Александра II. Школовање прекида после Мајског преврата 1903. када је убијен краљевски пар Обреновића, а одлука пада да нови краљ Србије буде кнез Петар Карађорђевић. Од 1903. Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.

Добио је име по своме прадеди Карађорђу, оснивачу династије и вођи Првог српског устанка. Неукротиве, неубоздане нарави,екцентричног понашања, лишен смисла за протокол и дипломатсо понашање, а у борби, ратовима несхватљиво храбар. Често је ишао на Аду у рибарење са својим учитељем и највећим пријатељем, чувеним научником Миком Аласом. Прека и директна нарав, заузимање и изрицање ставова без "пардона", ма о коме да је реч, створила му је многе непријатеље, од Аписа, Пашића и многих важних и утицајних официра и политичара.

Добровољно је понудио абдикацију 27. марта 1909. године, после немилог догађаја на двору, инцидента са његовим слугом Стефаном Колаковићем кога је принц Ђорђе ударио зато што није извесној госпођици доставио писмо, а обзиром да је Колаковић имао две компликоване киле, од ударарца и пада убрзо умире. Након абдикације принца Ђорђа, из Санкт Петербурга, долази његов млађи брат Александар који постаје нови престолонаследник. После смрти краља Петра I 1921. власт и званично преузима млађи син Александар. Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године и прво је изолован у ловачки дворац у Бељу, а годину дана касније, одводе га у Специјалну психијатријску болницу у Горњој Топоници код Ниша, где остаје и после убиства краља Александра у Марсељу 1934. Из Топонице ослобађају га Немци 1941. године.

После Другог светског рата, остаје да живи у Београду, као пензионер, а 1947. у шездесетој години живота, жени се двадесет година млађом Радмилом Радоњић, родом из Његуша. Преминуо је у 85. години живота, 17. октобра 1972. године. Сахрањен је у задужбини свога оца на Опленцу, у Тополи, Цркви Светог Ђорђа.

Поред њега почива његова супруга Радмила Радоњић. Написао је романсирану аутобиографију „Истина о моме животу" штампана у издању љубљанског „Дела" (1969) и београдске „Просвете" (1988). О принцу Ђорђу Карађорђевићу-несуђеном монарху у овонедељној Ризници говори историчар Милован Балабан.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.