Ризница

"У историјско доба Црна река је била римска и византијска, бугарска и опет византијска и бугарска као део Видинског кнежевства вазалног Милутиновој Србији, да би на крају 1396. године постала турска и то остала до времена хајдук Вељка Петровића. Средњовековни црквени споменици настали на овом простору углавном припадају моравској архитектури и сведоче о јаком утицају Србије у 14. и 15.веку... Црна Река је саставни део једне веће географске области која се назива Тимочка крајина...Један од најлепших описа Црне реке оставио је Јован Цвијић: Црноречки басен, а нарочито његов планински оквир, чини утисак једног од најлепших предела на Балканском полуострву. Има једна црта велике и снажне лепоте, која нарочито пада у очи када се са Столица, преко Страже, силази у Црноречку котлину. Томе много доприоси планина Ртањ који се мирно диже са широке подлоге, гола, горостасна и завршава се скоро правилном купом Шиљка. Дижући се са преломима, напрасно изнад околине, изолован, он влада околином и изгледа као њен вођа и знамење. Под окриље, уз скуте Ртња сместили су се најлепши манастири и цркве у црноречкој области" (из монографије "Средњовековни манастири и цркве Црне реке", аутора Синише Мишића и Гордана Бојковића).

У овонедељној Ризници о црноречкој Светој гори, где се, у горњој Црној реци, налази седам цркава и манастира, говори проф. др Синиша Мишић, шеф Катедре за историју српског народа у средњем веку са историјском географијом и старословенским језиком, управник Центра за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета у Београду и коаутор монографије (са др Горданом Бојковићем) "Средњовековни манастири и цркве Црне реке".

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.