Речено и прећутано

Могло би да се деси да до половине века око 200 милиона људи буде принуђено да напусти домове због глобалног загревања.

Према процени Међународне организације за миграције, у потрази за уточиштем светом ће тумарати две стотине милиона „климатских избеглица" - људи чији ће домови, па и земљиште на којем су се налазили, бити збрисани подизањем нивоа мора и осталим претпостављеним последицама глобалног загревања или ће пак њихове куће још бити на месту, али ће их суше и друге недаће оставити без хране и других услова да би ту могли да наставе живот.

Социјални и економски фактори већ пресуђују у томе колико ће неко бити заштићен од ћуди климе. Не ради се само о томе да су сиромашне државе много више погођене временским непогодама, већ немају довољно новца да се од њих бране, због чега научници кажу да се мало шта заиста може назвати „природном" катастрофом, то јест хиром више силе од којег спаса није било.

Да ли смо постали Енглези у свакодневним причама о временским приликама?Колико смо од њих удаљени по материјалној способности да се од неприлика заштитимо? Где смо када се посматра ниво свести о чувању природних ресурса?Колико се у савременим миграцијама већ препознају оне изазване климатским променама и какав ће бити биланс у погледу повећања глобалне неједнакости?

Говоре: Јасминка Оливерић Јанг, стратег у Фондацији РЕС и др Владимир Ђурђевић, климатолог.

Аутор Душанка Петровић.