недеља, 23. јун 2019, 14:00
Ризница
Заветне мисли кнеза Михаила Обреновића
"Михаило Обреновић је био сасвим другачији човек него његов отац Милош. Милош је био наш неписмени сељак; Михаило: један лепо образован западњак. Али, и поред тих разлика ,Милош и Михаило представљали су исти владалачки тип. Обојица су били апсолутисти, који усресређују државу у својој личности. Милош је говорио да носи на срцу судбину сељака: он је на престолу остао народни човек, и пазио да народу буде добро. То исто старање о сељаку види се и код Михаила. По политичкој интелигенцији Михаило је неоспорно изостајао иза свога оца. Извесно губљење у апстракцијама и извесни полети маште онеспособљавали су га за тачну процену чињеница и практично ограничавање на могуће добити. Али, ако је имао мање интелигенције и енергије од свога оца, Михаило је имао много више моралног достојанства. Милош је био потпуно лишен личног поноса, и ради свог успеха био готов на сва сагибања, повијања, превртања. Михаило, напротив, имао је чак и сувише усправан витешки став, ризикујући да буде сломљен зато што се не да савити "(Слободан Јовановић-Друга влада Милоша и Михаила). Михаило Обреновић (4. септембар 1823. Крагујевац-29. мај 1868. Београд) био је кнез Србије у два наврата - од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Његова прва владавина се завршила збацивањем а друга атентатом у Кошутњаку. Имао је 44 година. Михаило је био млађи син кнеза Милоша и кнегиње Љубице.
У браку са Јулијом Хуњади порода није имао. Ванбрачно дете, које је признао, добија са Маријом Бергхаус, сина Велимира Михаила Теодоровића.
У данашњој Ризници говоримо о заветним мислима кнеза Михаила Обреновића, хероја и мученика, његовом одрастању уз неприкосновеног Милоша, његовој првој владавини Србијом, после преране смрти старијег брата Милана, времену изгнанства, боравку у иностранству, повратку на српски престо, учинцима његове владавине која је, после осам година, у његовој 44. години живота, прекинута атентатом у Кошутњаку 29. маја 1868. Гошћа овонедељне емисије је др Сузана Рајић, редовни професор Филозофског факултета у Београду, Одељење за историју.
Аутор и водитељ: Душанка Зековић
Коментари