Чекајући ветар

Ове године БИА је проналазила закопани опасан отпад. Следеће године нам неће бити потребне софистициране трагачке методе - рециклери најављују да неће прерађивати отпад уколико не почну да добијају редовне новчане надокнаде у прописаној висини. Животна средина добро зарађује, али газда узима паре, а њој даје за џепарац. А од џепарца треба да живе и она и сви који на било који начин брину о њој. Гост емисије је Владимир Живаљевић, председник Удружења рециклера Србије.

Ако питате неко дете или онај невини део себе, неоптерећен знањем о функционисању либерално-капиталистичке стварности, одговор је: наравно, вода је основно људско право. Нема га у нашем уставу? То је само зато што се подразумева. Али, не само да се не подразумева, него је вода већ увелико роба од које појединци и компаније одлично зарађују. И није паметно чекати решења која нам сервира држава. Боливија је, на пример, продала реку. А да, ипак, за почетак право на воду буде унето у Устав? Ову иницијативу поднео је Центар за права потрошача „Форум" из Ниша. Чућете Јована Јовановића.

Грађани Европске уније су власници и креатори политика у свим, па и у области заштите животне средине. Рачуна се на њихову заинтересованост и активност, а планира се и по пет деценија унапред. Ми све рачунамо на по четири године, па после тога - ко жив, ко мртав, а евалуацију не користимо. То је онај корисни европски обичај да се после неког времена важења, на пример, стратегије - озбиљно седне и проучи шта је урађено, а ако није - зашто није. Варвара Алексић је имала прилику да види како Европска комисија и Европска енергетска заједница функционишу изнутра.

Одржан је Девети еко-фест, у организацији Зелене омладине Србије. Ове године тема је храна - њена производња, дистрибуција, конзумирање и отпад. Гошће емисије су Елена Петровска и Јелена Алексић.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић.