Директан пренос отварања сезоне миланске Скале – Верди: Атила

Свако отварање Скале (такозвана Прима) је посебан догађај који показује стање како оперског стваралаштва, тако и политичке и друштвене климе у Италији. Ове године, интендант Скале Александер Переира и музички директор куће Рикардо Шаји су се одлучили да публици открију нову поставку Вердијевог младалачког дела Атила, поверивши главну улогу руском басу Илдару Абдразакову. Ова опера у програму Скале се наслања на Јованку Орлеанку које је отворила сезону 2015/2016, односно на Магбета којим ће бити отворена наредна сезона. Режијска поставка је поверена Давиду Ливермору, који је освојио Скалу својом поставком Хендловог Тамерлана. Сценограф је Ђо Фрома, видео радови су поверени студију D-WOK, док је за светло задужен Антонио Кастро.

Поред Илдара Абдразакова, на сцени ће наступити и Саиоа Хернандез у свом дебију у овој оперској кући у роли Одабеле. Фабио Сартори ће бити Форесто, док ће Ђорђе Петеан бити Ецио. Франческо Питари и Ђанлука Бурато изводе мање улоге Улдина и Папе Лава. Учествују и Хор Театра Скала, као и Дечји хор Академије Скале које је припремио Бруно Казони. Чућете критичко издање које је припремила музиколошкиња Хелен Гринвлад.

О самом раду на опери Рикардо Шаји је истакао да је покушао да што верније изведе ово дело, те да је инсистирао на поштовању свих инструкција које је композитор назначио у партитури, укључујући и метрономске ознаке темпа. Поред тога, Шаји је одлучио да у трећи чин убаци арију, романсу тенора Oh dolore, која је постојала у првој верзији опере. Такође, решио је и да изведе пет „неодољивих и суштински битних" тактова које је у партитуру уписао Росини, а који се налазе на почетку трећег чина. Редитељ Ливермор каже да, захваљујући одређеним недостацима либрета, ово комплексно дело има многострука драмска решења, што му је омогућило да радњу опере смести у 20. век, не прецизирајући да ли је реч о сукобима који су се одиграли у Првом или Другом светском рату. На овај начин, акценат је додатно стављен на психолошке процесе и разлоге који су допринели Одабелиној жељи за осветом и емотивну крхкост која се огледа у сваком од ликова.

Као три главна и најзаступљенија циклуса у репертоару издвајају се циклуси посвећени различитим италијанским композиторима из 19. и 20. века. Окосницу овогодишњег репертоара, као и претходних година, чине позната, мање популарна и ређе извођена дела италијанских композитора. Први, који представља и главни циклус културног пројекта, обухватају изведбе Вердијевих раних опера. Тако ће поред Атиле, бити изведена и Разбојници у потпуно новој поставци, реприза опере Травијата у поставци Лилиане Кавани и Риголето. Други циклус који је обухваћен културним пројектом посвећен је операма Ђакома Пучинија. Ове године, он подразумева нову поставку опере Манон Леско, док су у претходним сезонама изведене опере Турандот, Девојка са запада и прва верзија Мадам Батерфлај, а за отварање наредне оперске сезоне најављена изведба опере Тоска. Трећи циклус односи се на опере које припадају белканто традицији. Ове године на сцени је Росинијева Пепељуга у легендарној поставци Жан Пјера Понела, затим Љубавни напитак Доницетија и опера Прво музика, а затим речи Салијерија. Поред наведених, у репертоару се налазе и опере страних композитора, пре свега романтичарске опере немачких композитора. Поменути међународни репертоар проширен је ове године и на дела руских композитора, те ће миланска публика видети Валерија Гергиева који ће дириговати изведбу опере Хованшчина Мусоргског, док ће следеће сезоне на репертоару бити и Китеж Римског-Корсакова.

Уреднице и водитељке преноса Ксенија Стевановић и Сања Куњадић (Радио Београд 3).