Соларис

Тема емисије: Усмерена еволуција беланчевина

Саговорник: асист. др Владимир Перовић, Институт за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду

Овогодишња Нобелова награда за хемију додељена је за открића начина и поступака да се механизми еволуције кроз природну селекцију - средишњег процеса у свеколикој биологији ‒ усмере ка добијању нових беланчевина са многобројним могућим применама у индустрији и медицини. Добитник прве половине награде, Френсис Арнолд, 1993. године је први пут успешно применио усмерену еволуцију ензима - беланчевина кадрих да високоспецифично катализују хемијске реакције. Другу половину награде поделили су Џорџ Смит и сер Грегори Винтер за концепт молекуларних библиотека посредованих бактериофагима - вирусима који иначе, у природи, инфицирају бактерије, а који, након одређеног инжињерског поступка, научницима пружају могућност да кроз низ узастопних еволуционих корака дођу до нових беланчевина жељених својстава. На овај начин већ су добијена нека од моноклонских антитела која се успешно користе у лечењу читавог низа обољења. Очекује се да у ближој или даљој будућности технике усмерене еволуције беланчевина омогуће револуционарни помак у најразличитијим областима примене биотехнологије и тиме значајно унапреде људски живот и здравље.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић

Соларис

Autor:
Срђа Јанковић

Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом