четвртак, 25. окт 2018, 12:05

Речено и прећутано

Зашто је српски стрип важан за светску културу?

Рани модерни стрип је у српској култури био стидљиво присутан од друге половине 19. века, а након Првог светског рата је постао норма у најважнијој периодици. Линија која је у домаћем стрипу почела другом половином тог века иде све до данашњих дана: у Србији ове јесени излази много ремек-дела стрипа, а у Москви је отворена капитална изложба стрипа Краљевине Југославије. Тако се потрага за одговорима на одређена питања наставља: Да ли српски стрип има своју скривену историју, везану за домаћу и светску политику, али и велике личности код нас и у свету? Где су гиганти некадашњег издаваштва из Југославије који су били "јаки" и у свету? Зашто нема више домаћег стрипа и да ли је тачно да у нашој најмлађој професионалној генерацији у стрипу има више девојака него момака, те да смо можда и шампиони по том питању у Европи? И на крају, и не мање важно, зашто је српски стрип важан за светску културу?

Гости у студију Радио Београда 2 на Сајму књига: Зоран Стефановић, драматург, стручњак за културу и стрипологију, Кристијан Релић, ИК Макондо, археолог, историчар, преводилац, др Весна Перић, сценаристкиња три приче стрипа који је ових дана представљен у оквиру пројекта "Буђење" младе издавачке куће Дибидус, која се опробала и у рецензији стрипа.

Уредница и водитељка је Тамара Вученовић