уторак, 16. окт 2018, 12:05
Речено и прећутано
Нови живот партизанских филмова
Мало ко од нас може другачије да замисли нашу или светску прошлост, поготово Други светски рат, мимо слика из филмова. Те слике и представе су толико јаке да долази до сасвим парадоксалних обрта: на пример, у нашој земљи данашњи следбеници равногораца негују свој визуелни имиџ по угледу на филмове Вељка Булајића.
Последњих година сведоци смо новог живота и популарности партизанских
филмова који су се снимали у бившој СФРЈ. Овај феномен се углавном
дефинише на различите начине. Појединци сматрају да је главнина публике
регрутована од људи које гледање ових филмова враћа у младост. Други
популарност филмова партизанског жанра доводе у везу са одличним
ефектима и динамичном радњом у њима. Ипак, постоје и они који у свему
виде идеолошку пристрасност и нимало случајности у обнављању и форсирању
већ виђеног.
Да ли је партизански филм одиграо лошу улогу у одрастању и формирању генерација Југословена?
Нови живот партизанског филма кренуо је пре неколико година у Србији.
Када су пиплметри регистровали огромну гледаност „Отписаних", и то
преточену у цифру већу од милион и по гледалаца по епизоди, Тихи и Прле
су се са телевизијских екрана пребацили у репертоар дневне политике...
Пре неколико месеци у Хрватској се догодило нешто што и кројачи
телевизијске шеме нису претпостављали. Партизански филмови емитовани на
државној телевизији оборили су све рекорде гледаности, а многи су
помислили да је овај ривајвл НОБ тематике у Хрватској последица
актуелног тренда да се дугогодишње више него флертовање са усташким
покретом замени партизанским. Тачније, да је антифашизам карта за улазак
у ЕУ.
О партизанском филму у политичком контексту, говоре Немања Звијер, социолог и Сања Лазаревић Радак, историчар.
Аутор: Душанка Петровић
Autor:
Група аутора
Емитује се сваког дана од понедељка до четвртка, од 12:00. [ детаљније ]
Коментари