Контрапункт

Прота Стеван Димитријевић, професор и један од ректора чувене Богословско-учитељске школе у Призрену (1899-1903; 1911-1920), оснивач је и први декан Православно-богословског факултета у Београду (1920), на коме је био и први професор Историје Српске православне цркве. Био је професор петорици српских патријараха: Варнави, Гаврилу, Герману, Павлу и садашњем Иринеју. Такође је био и професор двојици светитеља: Николају Велимировићу и Јовану Шангајском. Указом краља Грчке, прота Стеван Димитријевић добио је титулу почасног доктора Универзитета у Атини, а 1936. године и титулу почасног доктора теологије и члана Историјског института Српске академије науке и уметности. За време службовања у Солуну, Скопљу и Призрену, сакупио је више од 600 рукописних и штампаних књига, које је поклонио Народној библиотеци у Београду. 

Историјску грађу, коју је сакупљао на Светој гори, руским архивама и библиотекама, објавио је у „Споменику Српске краљевске академије" почетком прошлог века.
Протојереј Стеван Димитријећ носилац је многобројних признања и одликовања: Карађорђеве звезде четвртог степена, Белог орла трећег степена, Ордена Светог Саве другог степена за рад на научном и патриотском пољу.
Поклонио је имање у Алексинцу да би се на њему подигла зграда Техничке школе, која од 2004. године званично носи његово име.
Умро је у Београду 24. новембра 1953. године.
Владика Николај га је називао анђелом Божијим за јужну Србију.
Одликовали су га и Обреновићи и Карађорђевићи, био је мисионар и народни просветитељ, а онда је препуштен забораву.

О проти Стевану Димитријевићу, за Контрапункт говори Зорица Пелеш, публицисткиња из Београда, која је деценијама истраживала дело и живот проте Стевана Димитријевића и објавила их у књизи „Прота Стеван M. Димитријевић - анђео божији за јужну Србију", која је доживела три издања.

Аутор емисије је Биљана Ђоровић.