Ризница

Од свих немањићких владара, мада је незахвално правити таква поређења, краљ Милутин заузима високо и посебно место, не само због његове најдуговечније владавине, готово четири деценија (1282-1321), најплодније задужбинарске делатности, већ, превасходно, због чињенице да су околности које су пратиле његово време биле теже, неповољније и драматичније него у случају његових претходника и његових наследника, како спољнополитичке, тако и прилике унутар самих српских земаља.

Милутин није био предодређен да наследи престо, његов ауторитет је непрестано оспораван од других чланова династије, властеле, па чак и од одређених црквених кругова, што није омело  његове владарске способности. Српска дипломатија у време краља Милутина била је на свом врхунцу. Преговарао је не само са суседним државама и владарима, већ и са папама, француским краљевима, татарским кановима, а оставио је и значајни печат у Палестини. У читавој тој сложеној владарско-дипломатској "слагалици" жене краља Милутина имају посебно место, од српске властелинке, преко ћерке тесалијског севастократора, потом ћерке бугарског цара, затим сестре угарског краља, до ћерке византијског василевса.

После Светог Саве, краљ Милутин је најпознатији Немањић изван граница српског етничког и културног простора. У Бугарској, где се његове мошти налазе од средине 15. века, у Цркви Светог краља (Црква Свете Недеље), у центру Софије, Милутин је поштован као Свети Краљ и сваког 29. октобра, на његов дан, софијски митрополит врши обред пресвлачења моштију.

Гост данашње Ризнице је др Александар Узелац, научни сарадник Историјског института у Београду.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић