Рихард Штраус: Каваљер с ружом

У суботу 13. маја, од 18.30, на таласима Радио-Београда 2 и Трећег програма РБ директно преносимо оперу Каваљер с ружом Рихарда Штрауса. Звезде ове представе су сопран Рене Флеминг у улози Маршалице и Елина Гаранча као Октавијан. Режисер Роберт Карсен сместио је радњу опере у последње године Хабсбуршке монархије, подвлачећи тематику класног друштва и конфликта богатом сценографијом у позлати и црвеном дамасту. Улогу барона Окса тумачи Гинтер Гројсбек, а Себастијан Вајгле диригује ову најграндиознију Штраусову оперу.

Амерички сопран Рене Флеминг, која је на сцени Мета тумачила читав низ рола од тренутка кад је дебитовала још 1991, ове сезоне се повлачи и специјално за њу постављен је Штраусов Каваљер с ружом. Летонски сопран Елина Гаранча наступа у Мету скоро једну деценију, а ове сезоне тумачила је управо ту тзв. сопранску улогу у панталонама – Октавијана. Улогу Софи пева амерички сопран Ерин Морли, а барона Окса аустријски бас Гинтер Гројсбек, који је на сцени Мета дебитовао 2010. 

Радња опере Каваљер с ружом, премијерно изведене у Дрезденској дворској опери 1911, смештена је у идеализовани Беч из прошлости и одвија се око лика мудре светске жене која је заљубљена у много млађег љубавника. На крају, присиљена је да прихвати закон времена и уступи свог драгог млађој и лепшој наследници. 

Фасцинантни либрето Хуга фон Хофманстала вешта је комбинација комедије, сањалачке носталгичне фантазије, праве људске драме и лаких али упечатљивих елемената филозофије и друштвеног ангажмана. 

Програм преноса из Метрополитена

И Штраусова величанствена партитура, с друге стране, функционише на неколико нивоа са својом комбинацијом моцартовске префињености и вагнеровске епске грандиозности. Штраус је, иначе, компоновао импресиван опус оркестарских дела и соло-песама пре него што је други део своје необично плодне каријере посветио музичкој сцени. Његова прва опера Електра из 1909. означила је почетак његове сарадње са бечким писцем и песником Хугом фон Хофмансталом, који ће за Штрауса написати још пет либрета у току наредних 20 година, што представља најизузетнији пример партнерства у историји позоришта.

У оригиналној концепцији радња опере смештена је у Беч половином XVIII века. Праве историјске референце мешају се, с једне стране са фикцијом („отмени обичај“ да се вереници поклони сребрна ружа, који заправо никад није постојао), а с друге са анахронизмима (бечки валцер такође још није постојао у то време). Захваљујући тој мешавини ствара се заводљиви митски пејзаж, церемонијални и нестварно леп Беч из маште. Штраус и Хофманстал креирали су дело у којем се, попут типичних опера-буфа из истог времена, цела фабула плете око прерушавања, удварања, компромитовања неприкладног просца и срећног завршетка за млади пар.

Уреднице преноса су Маја Чоловић-Васић и Горица Пилиповић.