Чекајући ветар

Тачно на средини Дрине, између српске и босанске обале, 75 метара од једне - 75 метара од друге, природа је поставила стену, Стенчицу - како је зову у Бајиној Башти, како је зове и Милија Мандић, кога, опет, називају  "доктором наука за Дрину". Скоро пет деценија на Стенчици су кућице које је Милија правио. Неке му је однела Дрина, неке је успео да врати, крио се од закона кад год су институције биле чврсто решене да стану на пут тој узурпацији природног и државног добра. Онда је фотографија Ирене Бекер добила награду публике на сајту Националне географије и читав свет се заљубио у нахерену дрвену кућицу насред реке.

Палићко језеро опет може да удахне, не баш пуним плућима, али опоравак се назире. Дипломирани хидролог Мишел Рохман, саветник предузећа Парк Палић, за санацију језера Палић и Лудаш каже да је од последњих пет година активног рада на санирању загађења, пола времена отишло на политичке заврзламе и убеђивања. Интересантно је када вас странац, знањем и љубављу, подсети на оно што имате - Палићко језеро је пример богате биолошке разноврсности и интересантна туристичка дестинација.

Није баш да је много тога око нас смешно - или јесте смешно, али не на онај лепи, здрав начин. Не треба нам разлог за смејање, као што нам не треба ни за дисање. Без дисања умиремо, истина - много брже него без смејања, али и без смејања се гасимо и одузимамо здрављу шансе и потенцијале. Шта је јога смеха, можемо ли да се смејемо више, колико смо сујеверни и научени да се сваки смех на крају исплаче - о томе говори Маја Добрила Вукша, инструктор јоге смеха.

Обележено је 157 година од објављивања књиге "Постанак врста", Чарлса Дарвина. У Србији је преведена 1878, а преводилац Милан Радовановић дописивао се са енглеским  природњаком. Чућете Биљану Стојковић, са Катедре за генетику и еволуцију, Биолошког факултета у Београду.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић.