Ризница

Гост Ризнице је др Вања Станишић, професор Филолошког факултета у Београду. Разговарамо о почецима писмености у Срба.

Нема докумената који би показивали да су словенски народи имали писмо у доба паганства или, боље речено, у доба своје старе народне религије, за разлику од Германа, који су имали писменост и пре хришћанства. Како се то објашњава? Познато је да је прво словенско писмо било глагољица, дакле, писмо које су сачинили Ћирило и Методије за потребе своје мисије у Моравској. Којим путем је оно дошло до Србије и шта нам је остало од споменика које су Срби писали на глагољици?
Често се питамо зашто је било потребно стварати друго писмо, ћирилицу, кад је глагољица и даље била функционална? Којим и чијим потребама је ћирилица више одговарала него глагољица? Да ли држави, цркви или становништву? Када почиње продор латинице у српску културу као другог писма? Које државе су усвојиле латиницу и тако ушле у "латинични комонвелт"? Зашто је то њима била релативно лако, а за нас би било више него болно?
Све што су Срби најзначајније писали, од Повеље Кулина бана и Мирослављевог јеванђеља па до пре само неколико деценија, написано је на ћирилици. Када бисмо усвојили латиницу, значи ли то да би нам цела писана традиција постала мртви експонат у музеју? Можда бисмо и нову цркву морали да оснивамо, нову прошлост да градимо?
На ова и бројна друга питања одговара проф. др Вања Станишић, филолог.

Уредник емисије је Соња Малавразић.