Чекајући ветар

Сваки седми човек на Планети је гладан. У последњих пола века глад је појела статистику - шездесетих је гладан био сваки тридесет и осми.

Србија има преко четири стотине хиљада хектара некоришћеног земљишта, незагађеног и спремног да храни. Могућности су бројне. По једној "слаткој" рачуници - на двеста хиљада хектара могао би да се засади кестен. По тржишним ценама, профит од кестеновог меда био би милијарду евра годишње, а запослиле би се још десетине пчелара. Може тако, али на велику жалост разума, може и овако.
А овако је планетарно туробно. Многе врсте корова постале су отпорне на тоталхербициде, пчелиња друштва умиру великом брзином јер пчеле прве реагују на еколошке проблеме, аграрна политика је антифармерска и антиеколошка, вегетаријанци су преварени јер је геному парадајза додат ген рибе... Чућете проф. др Миладина Шеварлића и др Татјану Бранков, доцента на Економском факултету у Суботици.

Кажемо неком да је неандерталац јер не уме да се понаша, примитиван је и нема потребна знања. Можда грешимо. Тај човек који је живео пре више од сто хиљада година сличнији нам је него што мислимо. Знао је за ватру, али и за стрес. Ловио је носороге на простору данашње Хрватске, боловао од рака, смишљао потребне алатке, помагао ближњима и умео да комуницира. У Галерији Природњачког музеја на Калемегдану гостује изложба Музеја Хрватске: "Драгутин Стојановић Крамбергер и крапински прачовек", ауторке Власте Крклец.

Када сте последњи пут говорили, размишљали, осећали љубав према некоме или нечему? Љубав према једној ласти показала је бившем свињару, сада деки, колико се може волети и како вам се може узвратити. И не треба вам школа да речима обликујете емоције. Никакво образовање, ниједан члан ниједног клуба писаца на свету не би боље испричао ову причу.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић.