Соларис

Ове године навршава се тачно пола века од открића космичког микроталасног позадинског зрачења - једног од кључних научних открића, пресудног по развој Стандардног космолошког модела и богатог далекосежним импликацијама за наше разумевање васионе у којој живимо. Реч је о открићу за које су Арно Пензијас и Роберт Вилсон награђени Нобеловом наградом.
Космичко микроталасно позадинско зрачење најстарије је електромагнетно зрачење и потиче од тренутка када је космос први пут постао прозиран, око три стотине осамдесет хиљада година након Великог праска.
Данас космичко микроталасно позадинско зрачење одговара топлотном зрачењу црног тела температуре приближно 2,7 степени Келвина.

Ово зрачење приближно равномерно допире из свих праваца, а од времена када је откривено уз помоћ велике антене облика рога, научници су наставили да га све подробније проучавају инструментима у Земљиној орбити.
Мапирање сићушних неравномерности космичког микроталасног позадинског зрачења омогућило је емпиријско тестирање многобројних теоријских поставки које настоје да објасне еволуцију космоса и да одговоре на нека од кључних питања која се у исти мах односе на карактеристике најранијих фаза ширења васионе и на загонетку формирања структура на свим скалама, пресудну за разумевање предуслова за постојање живота.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мастори: Ненад Ђорђевић и Огњен Шкрбовић
Аутор емисије: Срђа Јанковић
Адреса електронске поште емисије, коју слушаоци могу да користе да би постављали питања, али и давали коментаре, примедбе и сугестије, гласи: solaris@rts.rs