Антологија песника

У две емисије, 15. и 16. јуна можете чути како своје стихове говори Јованка Петровић Јов, сликарка и песникиња.

Јованка Петровић Јов рођена је 1931. у Брдарици, селу крај Шапца, као најмлађе од осморо деце у породици Добросава и Ђенадије Ранковић.

Живот је посветила деци, песништву и сликарству. Не воли много да говори о себи јер сматра да је све што каже недоречено спрам оног што је исказала песмама и сликама. Потиче из куће Ненадовића, а име је добила по Јованки, жени Јеврема Ненадовића, сина Јакова Ненадовића. После Другог светског рата долази у Београд где и данас живи и ради. Једно време живела је у Крагујевцу о чему сведочи недавно објављена монографија "Крагујевац" у издању "Службеног гласника" која бележи да је имала сликарски атеље у Заставином солитеру.

Почиње да слика средином седамдесетих, а песме да пише и објављује нешто касније, средином осамдесетих година прошлог века.
Излагала је на бројним самосталним и заједничким изложбама, написала роман за децу Дугмићи причају и објавила четири збирке песама. Последња од њих, Гледала сам живот, појавила се овог пролећа.
Пише с идејом да су поезија и сликарство нераздвојиви и да постоје невидљиви свуда, изнад и око нас, све док их песници и сликари својом имагинацијом не донесу да би их људи чули и видели. Колико песници и сликари успеју да пренесу слике у овај свет утолико он светли у бојама живота. Како се свет односи према песницима, таква му је судбина.

Уредник емисије Вељко Жујовић

Антологија песника

Програмска шема