Аутограм

"Похлепан, каприциозан и чудан" - управо тим речима је француски виолиста Ибер л Блан описао свог колегу и саврeменика Антоана Форкереа.

У париском друштву с прве половине 18. века, тешко да је било особе коју су пратила бројнија оговарања - међу већином колега Форкере је био омражен, јер као композитор, импровизатор и виртоуз на бас-виоли, готово да није имао премца.

Упорно је одбијао да штампа неку од својих композиција, не допуштајући колегама да буду у прилици да га имитирају.
Тек две године након његове смрти, Форкереов син Жан-Батист објавио је очеве композиције, сабране у збирку "Комади за виолу".

У данашњем Аутограму, две свите из ове збирке представићемо снимком који су на оригиналним инструментима Форкереовог доба остварили: Паоло Пандолфо, виола да гамба и континуо у саставу: Гвидо Балестрачи, виола да гамба, Гвидо Морини, чембало, Рол Лислеванд и Едуардо Егуез, теорбе и барокне гитаре.

Аутор емисије је Ивана Комадина

Аутограм

Програмска шема