Гозба

Миле Савић оставио је дубок траг у српској филозофији. Писао је о различитим филозофским темама и иза себе оставио значајне књиге. У последње време бавио се проблемом просветитељства. Био је слободан мислилац, кога нису спутавали конвенционални погледи и вредновања, веровања у религиозном или нерелигиозном смислу, човек који се поуздао превасходно у ум и критичко расуђивање. Као што је и Шелинг сматрао да је почетак и крај сваке филозофије - слобода, која ће у једном малаксалом добу означити пут, а скрушеним и разбијеним духовима дати храброст и властиту моћ, тако је и Миле Савић све своје филозофске напоре усмеравао у том правцу.

Имао сам прилику више пута да разговарам са њим на различитим филозофским скуповима и ти разговори увек су били конструктивно филозофски. Последњи пут разговарали смо приликом промоције књиге Прирок и суштаство, Слободана Жуњића, у Коларчевој задужбини. Био је члан жирија који је тој књизи доделио награду "Никола Милошевић" Радио Београда 2. Практично је на своју одговорност изашао из болнице, како би говорио на промоцији. Возећи га кући, разговарали смо углавном о неким филозофским темама, а он је мени давао подршку да што пре довршим докторат. Видео сам у њему пре свега човека и борца који се са недаћом која га је снашла храбро бори.

Данас ће на Учитељском факултету бити одржан комеморативни скуп посвећен Милету Савићу, а данашња Гозба, 26. јануара 2015. године, посвећена је њему и његовом филозофском раду...
Разговор смо водили пре две године о проблему просветитељства и његовој књизи Налеђе просветитељства, која је настала као производ рада, у оквиру пројекта Института за филозофију и друштвену теорију из Београду, а у издању "Арт принта" из Бања Луке.

Аутор и водитељ је Александар Лукић