Гозба

Његош и етос слободе. 200 година (седми део)

Бранко је приличан прољећњему лептиру који лети са цвијета на цвијет: он на запуштеној српској ливади ради.
(Његош)

Историјска контингенција хтела је да се сусретну Бранко и Његош, два поетска великана и да се један другоме поезијом обрате...

ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ
(владици црногорском)
Ој, владико, Црној Гори главо,
наша дико, наша веља славо!
Ево тебе једне књиге беле,
чеда мила моје крвце вреле, -
крвца врела, а чедо несташно,
на весеље свако је попашно,
а душа му и ноћу и дању:
сваку празну разбити лобању.
Ох, опрости, ако с права пута
ка дика да млађано залута!
Та боље је спређа оберучке,
него страга ударити мучке,
боље чедо и пређаво ласто,
нег' богаљче и слепо и кљасто,
да уз туђи корак нарамује,
да га туђа рука за'рањује!
(7. јануар 1848)

Његош је одговарио својим стиховима:
БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ
П'јевче драги, Србе врли,
искро жива ђачког круга,
нек Аполо тебе грли,
нека Орфеј тражи друга.
У вилинском пјеваш колу
као славуј усред луга,
тебе за род пјесма грли
као небо вита дуга.
Ајде, роде, колу амо,
да јуначки попјевамо,
глас нек јечи, нек се чује,
нек цркају љуте гује!

О Његошу, Бранку Радичевићу и етосу слободе разговарамо са Ненадом Грујичићем, песником и директором "Бранковог кола".

Аутор и водитељ је Александар Лукић

Гозба

Програмска шема