Ризница

О Стефану Немањићу, то јест, Стефану Првовенчаном, разговарамо са историчарем др Владом Станковићем.

У прошлим „Ризницама" професор Станковић је говорио о Стефану Немањи, поводом девет столећа од његовог рођења, настојећи да нам донесе што изоштренију слику оновремене Србије и њених односа са Византијом. Родоначелник владарске династије Немањића и творац моћне српске државе је 25. марта 1196. године, повукавши се са престола, власт и титулу великог жупана Рашке предао другорођеном сину Стефану.

Најстаријем сину Вукану оставио је на управу Зету и друге српске земље. Дакле, прескочено је првенство које даје право примогенитуре. Незадовољни Вукан је због тога , уз подршку мађарског краља, изазвао дуготрајни оружани сукоб са великим жупаном Стефаном Немањићем. Био је то, заправо, грађански рат, у коме су Мађари завладали Србијом, а Вукан добио српски великожупански престо. Није познато зашто је изгубио власт. Наводно је изгубио подршку становништва, властеле... Такође је непознато које снаге је Стефан Немањић успео да окупи које су му помогле да врати великожупански престо... Да ли је то био Калојан, бугарски цар? Латинско царство, Епирска деспотовина? То је можда најпроблематичније питање сукоба између Стефана и Вукана, каже професор Станковић.

Њихов отац Стефан Немања, који се замонашио одмах после напуштања престола, преминуо је као монах Симеон у Хиландару 1199, где је сахрањен. Девет година касније, 1208, посмртне остатке Стефана Немање пренео је у Рашку његов најмлађи син Сава и успео да над очевим ковчегом измири своју старију браћу Стефана и Вукана. Међутим, Вукан је умро исте године. Подаци сведоче да се као кнез Зете тада спомиње његов најстарији син Ђорђе, који сарађује са млетачким дуждом.

Током свих година своје владавине Стефан Немањић је у бурним токовима историје (пре и после пада Цариграда 1204. од крсташа, учесника IV похода) мудро водио и заштитио Србију. Био је велики жупан 21 годину, дo 1217, кадa му je изасланик римског папе Хонорија III донео круну у Србију.

Сава је  крунисао брата Стефана за краља 4. јануара 1217. године у манастиру Жича, због чега је Стефан познат и као Првовенчани.

Проф. др Влада Станковић, реконструишући овај део српске историје, сиромашан писаним документима, даје тумачења важних догађаја и осветљава нека затамњена поља историје, смело повезујући оскудне податке.

Уредник и аутор: Соња Малавразић