Ризница

Разговарамо са проф. др Владом Станковићем поводом 900 година од рођења Стефана Немање, творца моћне средњoвековне српске државе, родоначелника лозе Немањића, једног од утемељивача Српске православне цркве, која га слави као Светог Симеона Мироточивог.

Др Влада Станковић, професор византологије на Филозофском факултету у Београду, данас и током следећих недеља у Ризници, изоштриће нам историјску слику времена пре и после рођења Стефана Немање, односе Србије, односно Рашке са византијским Цариградом и угарским Будимом, као и са Дукљом. Иако је реч о периоду са оскудним и несигурним подацима којима бисмо објаснили многе догађаје на крају једанаестог века и почетком дванаестог, периоду пуном борби за власт између самих српских великих жупана и њихових сукоба са Византијом и Угарском - професор Станковић у своју причу уводи нова открића, која историју овог дела Балкана чине уверљивијом.

Док у Народном музеју у Београду, на изложби посвећеној Стефану Немањи, имамо први пут прилику да видимо оловне печате којима је Стефан Немања као велики жупан оверавао најважнија државна документа (а све време су ти печати били у депоу Музеја!), сада имамо и оловне печате Константина Бодина, краља Дукље, које је пронашао француски научник Жан Клод Шене међу бројним печатима из доба Византије у архиву Истанбула. На печату пише да је Бодин краљ Дукље и Србије! Након крунисања Стефана Првовенчаног, архиепископ Димитрије Хоматин сина Стефана Немање назива краљем Србије и Дукље.
Између осталог, др Влада Станковић говори о пореклу и прецима Стефана Немање, његовим односима са византијским царевима, посебно са Манојлом Комнином I, затим о освајачким походима овог српског владара, о концепцији политичке нације у Византији, као и о томе како је функционисала византијска држава и дипломатија у коју се мудро својом политиком уклопио Стефан Немања.
У време данашњих манипулација историјом, ова прича о Стефану Немањи чини да бар слушаоци ненаклоњени овој теми, али радознали, допуне своју ризницу знања и, потом, користе аналогије.

Уредник и аутор: Соња Малавразић