Ризница: Животопис Светог Саве у руском царском летопису

Kада се 1547. велики московски кнез Русије Иван Васиљевич Рјурикович крунисао за првог руског цара, наручио је да му направе уникатну историју света, од постања до њега. Та историја је стварана као највећи књижни споменик на свету до тада, на двадесетак хиљада страница, распоређених у десет томова. Више у сликама, него у текстовима.
Издавачка кућа "Актеон" из Москве основана је пре неколико година са циљем да објави ово уникатно дело, које Руси називају цар-књигом. Само ретки научници русисти знали су да у овом делу постоје извесни српски листови. За њима је трагао Милован Витезовић скоро три деценије. Открио је да Срби у овом летопису имају многобројне стране из своје историје до времена Ивана IV. Те стране почињу родословима српских владара преднемањићког и немањићког периода, а завршавају се Косовским бојем (слике боја су рађене према сведочењу митрополита Пимена из 1389. године).
Најзначајније стране посвећене Србима - у славу су првог српског архиепископа Саве Немањића, који је и код Руса Свети Сава Српски. Уз текст Теодосијевог "Житија Светог Саве", дато је стотину пет страна илуминација, са више од три стотине призора у њима. Исликан је цео живот Светог Саве.
Руски издавач "Актеон" дао је права београдском Заводу за уџбенике да издвоји српске стране из Летописа, да их обједини у једну целину и објави под насловом "Свети Сава у руском царском летопису". Књига је објављена тројезично, на старом руском, српском и руском језику. Превод са старог руског рад је Миљенке Витезовић.
О настанку и значају овог издања и о везама српске и руске средњовековне духовности и културе, за Ризницу говори Милован Витезовић.

Уредник и аутор: Соња Малавразић