Аутограм

Дивертименто у Цe-дуру за клавир, гудаче и две хорне, Јозефа Хајдна, композиција којој смо посветили данашњи Аутограм, јесте дело које умногоме сведочи о луку којим је Хајдн премостио прелазак из епохе позног барока у рани класицизам.

У попису својих дела, он је ову композицију означио као комад писан за "чембало са две виолине и басом".
Хајдн је термин дивертименто овде искористио врло слободно, не означавајући тиме цикличну композицију са већим бројем ставова, од којих су два играчка, већ дело од само три става у којима следи форму барокне трио-сонате за две виолине, контрабас и харпсикорд.

Верзија партитуре коју ћемо данас чути у интерпретацији Илзе фон Алпенхајм и чланова Бамбершког симфонијског оркестра под управом Антала Доратија, заснована је на копији Дивертимента која се чува у Пруској државној бибилиотеци.

Аутор емисије је Ивана Комадина

Аутограм

Програмска шема