Гозба

О друштвеној равноправности разговарамо са Адријаном Захаријевић, феминистичком теоретичарком.

"Докле год владају капитализам и најамни систем владавине, једино је продуктиван онај посао који ствара вишак вредности, који производи капиталистички профит. Са ове тачке гледишта, плесачица у музичкој сали, чије ноге глатко зарађују профит у џеп њеног послодавца, представља продуктивног радника, док се сав труд пролетерских жена и мајки у четири зида њиховог дома сматра непродуктивним. То звучи брутално и неразумно, али тачно одговара бруталности и неразумности наше тренутне капиталистичке економије. И, угледати ову бруталну стварност чисто и јасно је први задатак женских пролетера."

Овако је о положају жене у друштву писала Роза Луксембург почетком 20. века, која се, иако је била теоретичар Социјалдемократске партије Немачке, оштро успротивила њеној одлуци да у Рајхстагу подржи ратну политику Немачке 1914. године. Равноправност и ослобођење жене не могу да се посматрају одвојено од равноправности и ослобођења мушкарца.

Бројни су примери жена на власти које су биле бруталније од многих мушких владара. Слобода човека као човека зато је примарни и највиши циљ којем унутар друштва треба тежити. Феминизам и маскулинизам као теза и антитеза захтевају теоријску синтезу.

Уредник и водитељ је Aлександар Лукић

Гозба

Програмска шема