петак, 24. јун 2011, 20:00
Код два бела голуба
Најпотпунију слику песника Бранка Радичевића начинила је, речима, Мина Вукомановићка Караџићева.
"Најживље ми је у памети вријеме од године 1846. до 1849. Тада бјеше Бранко у најбољем добу. Не бјеше још оболио, а весело срце и живахан дух сјајаше му из вјечно ведра лица. Видјех га, истина, тек недељом и четвртком, ван другијех празника - јер и сама бијах у послу, а и он бјеше више у очиној соби - али га се ипак сјећам тако лијепо да се већ толико каним да га сликам..."
Ова емисија саткана је од Мининог казивања и Бранковог певања.
Зелена је трава,
Мома на њој спава,
Виар ветар пирну
У сукњу јој дирну,
Сукњица се шири
А ножица вири,
Ао ноно бела
Вода те однела
Па - мени донела!
Вилхелмина-Мина Караџић умрла је 24. јуна 1894. године у Београду.
Радио Београд 1, 20.00
Слика са насловне стране: Вилхемина-Мина Караџић.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари